Мултимодални саобраћајни коридор-Исток

 

ПРЕДМЕТ: Мултимодални саобраћајни коридор-Исток (Црноморски коридор)- значај и развој

 

JП Путеви Србије- Београд

Саобраћајни институт ЦИП- Београд

Институт за путеве- Београд

Инфра Грин- Београд

ПРЕДМЕТ: Мултимодални саобраћајни коридор-Исток (Црноморски коридор)- значај и развој

          Значај 

      По свом стратешком саобраћајном али и укупном економском значају за Републику Србију, Мултимодални саобраћајни коридор-Исток (Црноморски коридор), у даљем тексту МСК-Исток, може се дефинисати као: 

-Најснажнији могући и потпуно нов допринос Републике Србије развоју паневропског саобраћаја који је у потпуном складу са свим основним  принципима  и највишим циљевима развоја паневропског саобраћаја. 

-Најснажнији могући стратешки одговор Републике Србије на изазов заобилажења Републике Србије од стране међународног саобраћаја (Коридор 4, Јадранско-јонски правац и др.) и девалвирање њеног геостратешког саобраћајног положаја и значаја који је, уз пољопривреду, примарни и најзначајнији економски потенцијал Републике Србије.

 Наведени изазов заобилажења Србије од стране међународног саобраћаја се први пут догађа Србији у читавој њеној миленијумској историји.

-Најснажнији могући фундамент потпуног економског, социјалног, демографског и еколошког развоја читаве Источне Србије која је  у овом тренутку више него драматично угрожена по свим наведеним аспектима.

Као веома значајне и необориве аргументе МСК-Исток треба навести и то да је он најкраћи и најефикаснији ,,бај пас“ измађу Коридора 10 и 4 и то паралелан и непосредно близак са јединим речним коридором ЕУ, Коридором 7 (Дунав), што отвара енормне могућности за развој интермодалног саобраћаја у овом делу Србије. Посебно треба истаћи да је до сада Коридор 4 рангиран као трансевропски коридор, што значи рангиран за степен више од Коридора 10 који је рангиран као транснационални.

Са најновијом изменом стратегије развоја европског саобраћаја коју је дала Европска комисија (RТЕ-Е, SЕЕТО,ТЕN-Т), а која путеве Републике Србије искључује из основне мреже, више него јасно шта би развој МСК-Исток као нпр. крака Коридора 4 (или Коридора 10) значио за геостратешку позиционираност Србије у новој паневропској стратегији развоја саобраћаја.

Такође МСК-Исток представља и главну саобраћајну аорту економског простора БСЕЦ(BSEC-Black,Sea,Economic,Colaboration,државе-чланице:Србија,Грчка, Русија,Кипар,Јерменија,Азербејџан,Грузија,Украјина,Румунија,Бугарска,Молдавиja)МСК-Исток директно је усмерен и на велике црноморске луке Kонстанцу(Румунија) и Варну(Бугарска)и праволинијски контактира будући велики кружни ауто-пут око Црног Mора(Mеморандум о разумевању о успостављању Црноморског кружног ауто-пута и реконструкцији лука у том региону потписан је 14.05.2007.на конференцији БСЕЦ којој је домаћин био Београд.)

 МСК-Исток представља веома важну саобраћајну аорту економског простора ЦЕФТА(CEFTA;Србија,ЦрнаГора,Босна и Херцеговина,Македонија,Албанија, Молдавија,a до скоро и Хрватска,Румунија и Бугарска).

Од појаве Идејне студије ,,Мултимодални саобраћајни коридор-Исток“, октобар 2006., Београд, Инфра Грин, до данас, МСК-Исток је стекао подршку каква је и више него очекивана када се има у виду његов:

- Интерконтинентални значај:

  (спој са ТРАСЕКА (TRASECA- Trans Europe- Caucasus- Asia)

-Tрансконтинентални значај:

  (Atlantic- Black Sea Corridor)

-Eврорегионални значај:

(саобраћајни спој Србије, Бугарске, Румуније, Хрватске, Словеније, БиХ, Молдавије, али и Италије, Аустрије и др.)

-Национални значај:

(за Србију пети основни саобраћајни правац, видети Идејну студију ,,МСК-Исток“, у прилогу)

-Pегионални значај:

(фундамент економског развоја читаве Источне Србије)

-Локални значај:

(фундамент локалног економског развоја градова и општина: Пожаревац, Смедерево, Велико Градиште, Голубац, Мало Црниће, Кучево, Мајданпек, Петровац на Млави, Жагубица, Бор, Зајечар, Кладово, Неготин).

Наравно, економски допринос МСК-Исток локалном развоју у Републици Србији не завршава се са наведеним локалним самоуправама већ је неупоредиво шири (нпр. Опште је познато да Град Београд за своју централну економску позицију на Балкану може искључиво да захвали чињеници да се налази на раскршћу четири (4) позната геостатешка саобраћајна правца. Таква позиција Београда биће енормно оснажена чињеницом да ће у будућности Београд бити раскрсница пет (5) геостратешких саобраћајних праваца јер је МСК-Исток пети такав правац који, у најмању руку,није геостратешки мање важан од претходна четири (4).- Видети Идејну студију ,,МСК-Исток“).

Сви наведени нивои значаја МСК-Исток данас су апсолутно препознати у Србији, региону Балкан, али и много шире од њега.

У претходним годинама (октобар 2006.-јул 2012.), кроз веома бројне активности, све наведене локалне самоуправе, градови и општине, окрузи (Подунавски, Браничевски, Борски и Зајечарски),регионалне привредне коморе (РПК Пожаревац и РПК Зајечар) и најзначајнији економски субјекти (ТЕ Костолац, РТБ Бор, НП Ђердап, ХЕ Ђердап, Железара Смедерево и др.) као и на хиљаде грађана на економском простору МСК-Исток најдетаљније, најпотпуније и најдиpектније cy информисани  и едуковани о аргументима и значају МСК-Исток.

У истом периоду осим Републике Србије, кроз активности усмерене на интернационално позиционирање МСК-Исток, читав низ држава из региона Балкан али и шире од њега, Бугарска, Румунија, Хрватска, Словенија, БиХ, Молдавија, али и Италија, Аустрија и др.препознао је свој сопствени стратешки интрес за реализацију МСК-Исток.

Наведене активности реализоване су од стране Инфра Грин- Београд.

(Познато је да само у Румунији данас послује више десетина хиљада италијанских предузаћа,као и на хиљаде предузећа из других држава.Слична је ситуација и y Бугарској,Молдавији и на даљем правцу TRASECA.)

МСК-Исток је у правцу исток-запад паралелан са најзначајнијим енергетским коридорима(нафта,гас).

Такође МСК-Исток је директно усмерен на црноморско приобаље у Бугарској и Румунији,на коме се последњих година најснажније инвестира у туризам и граде на десетине хотела.Те инвестиције су делом домаће али у огромном делу и иностране.)

Економске, социјалне и еколошке бенефите које Република Србија, њена економија и њени грађани остварују кроз реализацију МСК-Исток заиста је тешко набројати: Од саме градње и експлоатације коридора (возарине, путарине и др.) и његових пратећих садржаја (пумпе, хотели, ранжирне станице, луке, пристаништа, робни центри, и др.) директних страних инвестиција уз коридор (brownfiled, greenfiled- нпр: данас се у Србији више од 80% свих страних инвестиција у налази се на раздаљини до 30 км од Коридора 10), запошљавањa грађевинских предузећа и незапослених грађана, развоја туризма (дунавски, планински, сеоски, спелеолошки, археолошки), пораста цене свих некретнина на економском простору МСК-Исток, развоја интермодалног саобраћаја, енормног оснажења протока роба и услуга и њихове конкурентности на тржишту, развоја малих и средњих предузећа, решења најтежих еколошких проблема као што су депоније електрофилтерског пепела у ТЕ Костолцу, шљаке и згуре у Железари Смедерево, рударске јаловине у Бору и Мајданпеку коришћењем тих отпадних материјала и њиховом уградњом у тело ауто-пута Пожаревац- Кучево- Мајданпек- Неготин- градични прелаз Мокрањ, као  и локалних путева, итд.

Потребно је нагласити да је у синергији са ЈП Путеви Србије заједнички мешовити тим који су чинили представници Института за путеве (ИП), Саобраћајног института ЦИП и Инфра Грин-Београд прелиминарно одредио и предложио трасу друмског аспекта МСК-Исток: ауто-пута Пожаревац-Кучево-Мајданпек-Неготин-гранични прелаз Мокрањ (у прилогу).

Ова предложена траса представља тако рећи идеалну праву линију која спаја два простора Европске Уније, западни и источни, њихове економије и грађанe, преко теритoрије Републике Србије и то преко њеног економски и демографски екстремно угроженог дела, Источне Србије.

    Развој

Заустављање развоја и реализације МСК-Исток обустављање финансирања неопходних активности (од израде неопходне техничке документације па даље), већ је нанело енормне штете виталним економским интресима Републике Србије. Подсећамо да је само за изградњу друмског аспекта МСК-Исток претходно наведене магистралне саобраћајнице било предвиђено 170 000 000 ЕУР (само I фаза-двотрачни пут-документи у прилогу)

Изгубљено је више него драгоцено време које се мери годинама.

Друмско-железнички мост преко Дунава Калафат-Видин биће завршен до краја 2012. године. (видети: youtube: Calafat Bridge). (Градња наведеног моста започета је неколико година након појаве Идејне студије ,,МСК-Исток“)

Са решењем МСК-Исток овај мост уместо да води међународни саобраћај поред Србије исти управо доводи на њену територију (видети Идејну студију МСК-Исток ,у прилогу).

Не желећи да се у овом документу бавимо прошлошћу, са пуном одговорношћу желимо још једном да најснажније истакнемо:

Свако даље спречавање и отежавање развоја и реализације МСК-Исток представља најдрастичније непоштовање и нарушавање стратешких саобраћајних, а самим тим и виталних економских интреса Републике Србије. 

У закључку, није без значаја истаћи да је јавно-приватно партнерство (ЈПП) потписника, у секторима стратешког трансфера технологија и развоја билатералних односа Републике Србије и неких држава круцијално значајних за пут Републике Србије у ЕУ, у претходним годинама (2001.-2012.) већ дало низ резултата који су од стране најрелевантнијих и надлежних државних институција Републике Србије оцењени као резултати од националног значаја. (документи у прилогу)

Више смо него уверени да ће такви, али и још значајнији резултати за Републику Србију бити поновљeни и остварени и кроз најбржу могућу реализацију Мултимодалног саобраћајног коридора-Исток (Црноморски коридор).

На основу свих досада извршених прелиминарних анализа предлажемо:

  • да се мултимодални саобраћајни      коридор-Исток уврсти у планове развоја Републике Србије,
  • да надлежна Министарства и      институције започну са процедуром имплементације МСК-ИСТОК у планска      решења из области путног саобраћаја као стратешког пројекта,
  • да надлежне институције      започну процес израде планске и техничке документације.                                                                    

у Београду, 11.07.2012.

                                                                                                       

 С поштовањем,                                                                                                         .

Институт за путеве-Београд                          Саобраћајни институт ЦИП-Београд      

Генерални директор                                                   Генерални директор

____________________                                              ____________________

(Милош Нешић, дипл.инж.)                                     (Милутин Игњатовић, дипл.инж.)

 

Технички директор                                                    Технички директор

____________________                                             ____________________

(Здравко Делевић, дипл.инж.)                                  (Милосав Анђелковић, дипл.инж.)              

 

Директор Завода за геотехнику                                Директор Завода за геотехнику

____________________                                              ____________________

(мр. Владета Вујанић, дипл.инж.)                          (Владимир Филиповић, дипл.инж.)

 

 

Директор Завода за коловозне                                 Директор Завода за саобраћајнице

Конструкције                                                              _______________________                                                             

_____________________                                           (Новица Стевановић, дипл.инж.)

(Иван Андрић, дипл.инж.)

 

Директор Завода за пројектовање путева

,,Траса“

______________________

(Драгутин Калезић, дипл.инж.)

 

 

 

 

Инфра Грин- Београд                                                     ЈП Путеви Србије   

                                                                                         Директор сектора за стратегију,

Директор                                                                         пројектовање и развој                                                                     

_____________________                                              ______________________  

(Ненад Чоловић)                                                          (Биљана Вуксановић, дипл.инж.)


Istocna Srbija

Računi udruženja

Dinarski račun: 205-188422-41
Devizni račun: 00-708-0003787.3
IBAN RS35205007080003787390
Komercijalna banka Beograd